Karakter fiskalne politike i politi？ka ekonomija fiskalne konsolidacije u Hrvatskoj u post-kriznom razdoblju

Sa？etak U ovom radu se na temelju podataka o cikli？ki prilago？enom primarnom prora？unskom saldu (CAPB) analizira karakter fiskalne politike te snaga fiskalne konsolidacije u post-kriznom razdoblju. Dodatno, analiziraju se temeljna obilje？ja fiskalne konsolidacije, s posebnim naglaskom na rashode prora？una, budu？i da u polit-ekonomskom smislu oko ovih kategorija postoji najve？i sukob izme？u nositelja fiskalne politike i razli？itih interesnih skupina. Rezultati analize pokazuju da su sve vlade, osim vlade Jadranke Kosor, vodile restriktivnu procikli？ku fiskalnu politiku te da je najve？a fiskalna konsolidacija provedena u vrijeme socijaldemokratske vlade Zorana Milanovi？a, kada je CAPB pobolj？an za 5,7 postotnih bodova BDP-a, ？to otvara i pitanje je li ova ？injenica jedan od temeljnih razloga za gubitak parlamentarnih izbora 2015. godine. Tako？er, analiza je pokazala da je veliki dio fiskalne konsolidacije proveden kroz smanjenje kapitalnih investicija, iako se radi o produktivnoj kategoriji rashoda koja je mogla imati va？nu ulogu u ispunjavanju stabilizacijske funkcije fiskalne politike. Analiza ekonomske politike vlade pokazala je kako nestabilne vlade, koje ovise o nizu manjih parlamentarnih aktera koji joj odr？avaju ve？inu, te？ko uspijevaju biti uspje？ne u fiskalnoj konsolidaciji. One vlade koje su najvi？e pozornosti pridavale fiskalnoj politici, bile su i najuspje？nije u fiskalnoj konsolidaciji. Analiza akata Vlade i Sabora pokazala je kako su sve vlade bile sklone kori？tenju u？estalih izmjena poreznog zakonodavstva kao instrumenta fiskalne politike