%0 Journal Article
%T Karakter fiskalne politike i politi£¿ka ekonomija fiskalne konsolidacije u Hrvatskoj u post-kriznom razdoblju
%A Raos
%A Vi£¿eslav
%J -
%D 2018
%X Sa£¿etak U ovom radu se na temelju podataka o cikli£¿ki prilago£¿enom primarnom prora£¿unskom saldu (CAPB) analizira karakter fiskalne politike te snaga fiskalne konsolidacije u post-kriznom razdoblju. Dodatno, analiziraju se temeljna obilje£¿ja fiskalne konsolidacije, s posebnim naglaskom na rashode prora£¿una, budu£¿i da u polit-ekonomskom smislu oko ovih kategorija postoji najve£¿i sukob izme£¿u nositelja fiskalne politike i razli£¿itih interesnih skupina. Rezultati analize pokazuju da su sve vlade, osim vlade Jadranke Kosor, vodile restriktivnu procikli£¿ku fiskalnu politiku te da je najve£¿a fiskalna konsolidacija provedena u vrijeme socijaldemokratske vlade Zorana Milanovi£¿a, kada je CAPB pobolj£¿an za 5,7 postotnih bodova BDP-a, £¿to otvara i pitanje je li ova £¿injenica jedan od temeljnih razloga za gubitak parlamentarnih izbora 2015. godine. Tako£¿er, analiza je pokazala da je veliki dio fiskalne konsolidacije proveden kroz smanjenje kapitalnih investicija, iako se radi o produktivnoj kategoriji rashoda koja je mogla imati va£¿nu ulogu u ispunjavanju stabilizacijske funkcije fiskalne politike. Analiza ekonomske politike vlade pokazala je kako nestabilne vlade, koje ovise o nizu manjih parlamentarnih aktera koji joj odr£¿avaju ve£¿inu, te£¿ko uspijevaju biti uspje£¿ne u fiskalnoj konsolidaciji. One vlade koje su najvi£¿e pozornosti pridavale fiskalnoj politici, bile su i najuspje£¿nije u fiskalnoj konsolidaciji. Analiza akata Vlade i Sabora pokazala je kako su sve vlade bile sklone kori£¿tenju u£¿estalih izmjena poreznog zakonodavstva kao instrumenta fiskalne politike
%K fiskalna konsolidacija
%K politi£¿ka ekonomija
%K kapacitet vlade
%K stabilnosti vlade
%K policy kapacitet
%K Hrvatska
%U https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=283929