Path analiza prinosa hibrida kukuruza tolerantnih na su？u i komponente prinosa s obzirom na datum sjetve

Sa？etak Postoji relativno malo podataka o utjecaju razli？itih rokova sjetve na komponente prinosa zrna kukuruza (Zea mays L.). Istra？ivanje s ciljem odre？ivanja utjecaja klimatskih prilika i svojstava hibrida na prinos i komponente prinosa kada se hibridi siju u razli？itim rokovima, provedeno je u 2013. i 2014. godini u Mead-u, Nebraska, SAD. Rani (FAO 450 i 480) i kasni (FAO 630 i 650) hibridi kukuruza s pove？anom tolerantno？？u na su？u (DroughtGard) te kasni (FAO 610) hibrid kukuruza slabije tolerantnosti na su？u (non-DroughtGard) posijani su u 3 razli？ita roka u obje godine istra？ivanja. Prosje？ni prinos zrna iznosio je u 2013. godini 10,8 ± 1,3 t/ha, a u 2014. godini 13,6 ± 1,6 t/ha i malo se razlikovao izme？u rokova sjetve. Prinos zrna kasnih DroughtGard i non-DroughtGard hibrida (109, 112 i 114 CRM) bio je 13 ± 1,9 t/ha, a ranih DroughtGard hibrida (97 do 100 CRM), 11 ± 1,6 t/ha, pri ？emu su kasni DroughtGard hibridi i non-DroughtGard hibrid ostvarili sli？ne prinose. Najve？i direktni utjecaj na prinos ranih DroughtGard hibrida pokazali su broj klipova po metru kvadratnom (R = 0,53**) i broj zrna na klipu (R = 0,44**), a kasnih DroughtGard hibrida, broj klipova po metru kvadratnom (R = 0,54**) i masa zrna (R = 0,57**). Na razlike u prinosu zrna izme？u hibrida koji su pripadali razli？itim vegetacijskim skupinama, najvi？e su utjecale komponente prinosa. Sli？ni prinosi zrna izme？u DroughtGard i non-DroughtGard hibrida koji su ostvareni u razli？itim rokovima sjetve, nastali su zbog razlika u kompenzaciji komponenata prinosa