Uloga fizike u radioekologiji i radiotoksikologiji

Sa？etak U radu je dan pregled fizikalnih koncepata va？nih za radioekologiju i radiotoksikologiju radi premo？？ivanja procjepa koji postoji izme？u nefizi？ara u tim znanstvenim disciplinama i op？enito kompliciranoga jezika fizike. Koriste？i se deskriptivnim pristupom, uz samo onoliko matematike koliko je nu？no, prezentirana je relevantna fizika, od fundamentalnih prirodnih sila do primjena fizikalnoga modeliranja u fenomenolo？kim studijama. Najprije je obja？njeno za？to su neke atomske jezgre nestabilne pa stoga transmutiraju, te koje su sile, ？estice i zakoni o？uvanja pritom uklju？eni. Potom se adresiraju interakcije ioniziraju？ega zra？enja s materijom, ？to je temelj i radioekologije i radiotoksikologije. Prezentirani su relevantni prirodno pojavni i antropogeni radionuklidi te su razmatrana njihova svojstva u vezi s njihovom pojavno？？u u okoli？u te s toksi？no？？u za ljude i biotu. Pritom postoje kombinirani u？inci fizikalnih i biolo？kih poluvremena ？ivota radionuklida, ？to valja uzeti u obzir pri svakoj radioekolo？koj ili radiotoksikolo？koj procjeni. Tako？er je dan pregled osnova fizikalnoga modeliranja koje se uobi？ajeno koriste u studijama zdravstvenih u？inaka izlo？enosti ioniziraju？emu zra？enju, ？to je primjenjivo na sve izvore zra？enja, ali uz kori？tenje statisti？kih te？inskih faktora koji ovise o vrsti zra？enja i izlo？enom tkivu. Razmatrane su i tipi？ne doze izlo？enosti za stohasti？ke i deterministi？ke zdravstvene u？inke, kao i kontraverze vezane uz hipotezu o linearnom odzivu bez praga pri vrlo niskim dozama