Zloupotreba diplomatskih imuniteta u suvremenoj diplomatskoj praksi: izazovi i mogu？a rje？enja

Sa？etak Od samih po？etaka diplomacije javlja se pitanje za？tite poslanika s ciljem neometanog obavljanja njihovih du？nosti (teorija funkcionalne nu？nosti). Pravila me？unarodnog prava o polo？aju diplomatskih predstavnika po？ela su se izgra？ivati kroz nepovredivost glasnika i poslanika. S razvojem stalnih diplomatskih predstavni？tava u 15. stolje？u i prihva？anjem prakse od strane ve？ine aktera me？unarodne zajednice, pravila za？tite poslanika postala su dio obi？ajnog me？unarodnog prava. Usvajanjem Be？ke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, koja predstavlja kombinaciju kodifikacije i progresivnog razvoja me？unarodnog prava, standardizirala se praksa primanja diplomatskih predstavnika te kodificiralo obi？ajno me？unarodno pravo vezano uz diplomatske imunitete. Istovremeno s jam？enjem imuniteta diplomatskim predstavnicima javljaju se i slu？ajevi njihove zloupotrebe s obzirom na razli？ite mogu？nosti interpretacije ？lanaka Be？ke konvencije. U radu se analiziraju pravila diplomatskih odnosa ugra？ena u Konvenciju i njena teorijska utemeljenost, istra？uje odgovaraju li odredbe Konvencije izazovima suvremenih diplomatskih odnosa, u kojoj mjeri Konvencija pru？a prostor za zloupotrebu diplomatskih imuniteta, razli？ite interpretacije njenih ？lanaka te u kona？nici nude mogu？a rje？enja za problem zloupotrebe diplomatskih imuniteta u diplomatskoj praksi