U POTRAZI ZA VEZAMA IZME？U SOLUNA I ZADRA U KASNOJ ANTICI

Sa？etak U radu se potkrepljuje spoznaja o povezanosti dvaju kasnoanti？kih sredi？ta, Soluna i Zadra. Veze me？u gradovima uo？ene su jo？ prije dvadesetak godina u sli？nim arhitektonskim formama ranokr？？anskih bazilika, posebno u rastvaranju bo？nih zidova prozorskim otvorima poliforama. Nedavno je uo？ena i jo？ jedna sli？nost u konstrukciji gra？evina iz istog vremena, a radi se o klju？nom ambijentu kr？？anske religije – o krstionici. Naime, zadarska se krstionica u arhitektonskom obliku pokazala kao umanjena verzija solunske krstionice. U tlocrtu su obje ？esterokutne izvana, a ？esterolisne iznutra i rastvorene su trima vratima. Razli？ite su po dimenzijama – solunska krstionica je monumentalna gra？evina, dvostruko ve？a od zadarske. Srodnost krstionici u Solunu u literaturi je prona？ena u konstantinopolskim centralnim gra？evinama – auditoriju pala？e Antiochos koji u 6. st. postaje crkva Sv. Eufemije i tzv. Hagiasmi S. Iohannes. Na taj na？in se refleks isto？nih sakralnih gra？evina preko Soluna odrazio i na episkopalni kompleks u Zadru, s ？im i specifi？no oblikovanje ranokr？？anskih gra？evina u Zadru postaje jasnije