Behavioral welfare economics

U radu se raspravlja o nekoliko predloga za op ti normativni okvir koji bi obuhvatio nestandardne modele izbora. Ve ina postoje ih predloga izjedna ava blagostanje sa dobrobiti. Neki pretpostavljaju da dobrobit proizilazi iz dobro definisanih ciljeva, i da ti ciljevi tako e dovode do izbora; trik je u tome da se formuli e okvir u kom obrasci nepotpuno koherentnih izbora otkrivaju ciljeve koji nisu posmatrani. Drugi ostaju pri stavu da se dobrobit, a samim tim i blagostanje, mogu direktno meriti. Oba pristupa nailaze na ozbiljne konceptualne pote ko e. Jedan mogu i pristup, koji su razvili Bernheim i Rangel (2009), defini e blagostanje direktno u smislu izbora. On podrazumeva op te kriterijume blagostanja koji se direktno odnose na izbor, bez potrebe za bilo kakvom racionalizacijom koja potencijalno uklju uje pretpostavke u vezi sa ciljevima i njihov odnos prema izboru. Kako korisne bihevioristi ke teorije uop teno predvi aju visok stepen koherentnosti u pona anju, takav kriterijum dovodi do iscrpnog i upotrebljivog normativnog okvira. (Izvorno, rad je objavljen pod naslovom Behavioral Welfare Economics u Journal of the European Economic Association, 7:2-3 (April-May, 2009), pp. 267-319. 2009 by the European Economic Association. Zahvaljujemo se profesoru B. Douglas Bernheim i MIT Press Journals na dozvoli za prevod i objavljivanje u na em asopisu.).