%0 Journal Article
%T Tradicija proizvodnje i kakvo£¿a crnih vina op£¿ine Postira, vinogorja Bra£¿
%A Buljevi£¿
%A Nina
%A Jagati£¿ Korenika
%A Ana-Marija
%A Jeromel
%A Ana
%J -
%D 2019
%R 10.31727/gzb.42.5.4
%X Sa£¿etak Jedna od najstarijih kultiviranih biljaka, vinova loza, od pamtivijeka je prisutna u Dalmaciji pa tako i na otoku Bra£¿u gdje prvi nalazi o njenom uzgoju datiraju iz rimskog doba. Danas se loza na otoku, uz nekoliko ve£¿ih proizvo£¿a£¿a i zadruga na ju£¿noj strani, uglavnom uzgaja na manjim povr£¿inama za potrebe doma£¿instava, a u uzgoju prevladavaju autohtone sorte ¡äPlavac mali¡ä, ¡äPo£¿ip¡ä i ¡äVugava¡ä. Cilj ovog rada bio je uz literaturni pregled uvjeta i tradicije proizvodnje vina, odrediti kemijski sastav i kakvo£¿u crnih vina berbe 2018. s podru£¿ja op£¿ine Postira, proizvedenih od autohtonih sorata ¡äPlavac mali¡ä, ¡äBabi£¿¡ä, ¡äTribidrag¡ä i ¡äNin£¿u£¿a¡ä te internacionalnih sorata ¡äMerlot¡ä i ¡äSyrah¡ä. Uz osnovni fizikalno-kemijski sastav, analizirane su koncentracije ukupnih fenola i antocijana te senzorna svojstva- vanjski izgled, miris i okus vina jedanaest proizvo£¿a£¿a. Osnovnom fizikalno-kemijskom analizom utvr£¿ene su koncentracije alkohola, ekstrakta i pepela svojstvene crnim vinima ju£¿nih vinogorja, a svi uzorci bili su u kategoriji polusuhih vina. Koncentracije ukupnih fenolnih spojeva bile su u rasponu 1813-3628 mgL-1 a ukupnih antocijana 97-318 mgL-1. Senzorna analiza vina potvrdila je intenzivnu obojenost vina kod svih uzoraka uz velike razlike u kakvo£¿i okusa i mirisa
%K crno vino
%K otok Bra£¿
%K ¡äPlavac mali¡ä
%K fenolni spojevi
%K senzorna svojstva
%U https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=330864